У фабрици за флаширање воде „Моја вода“ у Вршцу поново покренуто пиварство. Из Чешке увозе светли слад и посебну сорту хмеља. Једино је квасац домаћи.

Традиција пиварства у Вршцу, дуга неколико векова, угашена је кад је Вршачка пивара, основана 1742. године, отишла у стечај, а производња и флаширање пива потпуно су обустављени. Пола деценије касније, ову делатност покушава да обнови Јавно комунално предузеће „Други октобар“, које је, у оквиру своје фабрике за флаширање воде „Моја вода“ у Месићу, направило мини-пивару и већ два месеца прави пиво по чешкој рецептури, од сировина увезених из те земље.

Потреба за проширењем делатности „Моје воде“ појавила се зато што, како нам је речено, фабрика има много већи капацитет од тржишта које покрива, па су на овај начин желели да искористе све њене могућности. Купили су савремену опрему у Прагу, откупили рецепт од мини-пиваре која се овом производњом бави у оквиру једног манастира у градићу Осег, на северу Чешке, и почели да праве нефилтрирано и непастеризовано светло пиво под брендом „Потпис“.

– Идеја водиља приликом уласка у ову инвестицију, вредну око пола милиона евра, била је да нашу квалитетну нискоминералну воду искористимо као основу за производњу пива и да, самим тим, у наш град поново вратимо ову делатност – каже Игор Ђорђевић, руководилац фабрике „Моја вода“ и мини-пиваре.

Како би испоштовали чешку рецептуру, били су у обавези да користе њихове сировине, што овом пиву, према оцени многих вршачких пивопија, даје јединствен укус.

– Из Чешке увозимо светли и карамелизовани слад, као и посебну сорту хмеља која се гаји само у покрајини Саз. Једино је квасац с домаћег терена, из Ваљевске пиваре – објашњава нам технолог Бранислава Арсић, уз констатацију да их куповина и транспорт сировине из Чешке коштају исто као да су је купили на нашем тржишту, али да о квалитету не треба расправљати.

Капацитет вршачке мини-пиваре је 300.000 литара годишње. Кажу да су се више базирали на квалитет него на квантитет, због чега се њихово пиво, засада, пласира само на вршачко тржиште. Има га у већини угоститељских објеката, где се служи као точено. Уколико им то финансије буду дозволиле, покушаће да се прошире и на регион.

Производња пива није угрозила флаширање воде, која се и даље пласира на тржиште Војводине и једног дела Београда, углавном у петолитарским балонима и бидонима за апарате за воду.

ЗАРАДА ИДЕ У ГРАДСКИ БУЏЕТ

ЈКП „Други октобар“, које се бави свим комуналним делатностима у Вршцу, у свом окриљу има и неколико профитних радних јединица – погон за производњу брикета и пелета, угоститељске објекте, фабрику „Моја вода“, а сада и мини-пивару. Међутим, Градска управа ће у наредном периоду морати да их докапитализује или приватизује, јер то нису делатности којима би једно комунално предузеће требало да се бави. До тада, сва њихова зарада ће се сливати у градски буџет, с обзиром на то да је реч о јавном предузећу.