Више од три деценије, некада легендарно СУП-ово одмаралиште на Вршачком брегу, пропада
и остаје руинирано. За то време било је разних идеја, али чини се да је сада први пут учињен
велики корак захваљујући конкретним активностима ЈКП „Други октобар“ и Града Вршца,
којима је подршку дао и Географски факултет из Београда.
Наиме, Град Вршац, заједно са „Другим октобром“ који је управљач Вршачких планина,
покренуо је процедуру пред Дирекцијом за имовину, Министарством и Владом Србије, да ово
рунирано одмаралиште добије у власништво. Оно би се затим дало на управљање „Другом
октобру“ који би ту сместио Ренџерску службу, али и основао визиторски и научно –
истраживачки центар о чему је недавно потписан и споразум са Географским факултетом из
Београда.
– Идеја је да се објекат оживи, да се ревитализује и као такав стави на коришћење Граду,
струци и Универзитету, али и нашим запосленима који ће вршити мониторинг на Вршачким
планинама. Ми се надамо да ће сви имати разумевања за овај подухват и да ћемо прикупити
довољно средстава са разних ниво и у наредном периоду извршити адаптацију објекта и
омогућити студентима Географског, али и других факултета, да бораве овде по крајње
бенефицираним ценама. Са друге стране, нама би послужило као редовно састајалиште за
боравак Ренџера, али и службе коју планирамо да формирамо за бригу о заштићеном
простору који нам је поверен на управљање, објашњава Јован Кнежевић, директор ЈКП „Други
октобар“.
Ипак, први корак је је решење правно – формалних односа око власништва и коришћења, а ту су
већ начињени велики кораци.
– Нема доброг посла без добрих темеља, зато имовинско – правни темељи морају да се
поставе. Захтев је упућен да се овај овај објекат пребаци у власништво Града, а затим повери
на управљање Другом октобру. То је већ у поодмаклој фази и ако успемо то питање да решимо
до краја године, први радови могу да се очекују већ на пролеће. Ово ће промоцију Вршачких
планина засигурно подићи да један виши ниво и заиста смо захвални људима са факултета и
максимално ћемо их укључити у овај подухват. Мислим да ће то бити један нови искорак у
погледу заштите и промовисања унапређења животне средине, истакао је Кнежевић.
Задовољство сарадњом не крију ни на Географском факултету, па су тако приликом обиласка
објекта на Вршачком брегу изразили задовољство због споразума о сарадњи.
– Захвални смо Граду Вршцу и Јавно – комуналном предузећу на прилици да будемо овде и да
већ потписани споразум о сарадњи са „Другим октобром“ пробамо да реализујемо на начин
да ускоро будемо и ми корисници овог објекта. Географски факултет има у својој сржи
теренски рад и истраживања, а како ми за себе волимо да кажемо да смо Универзитет у
малом, односно да имамо смерове који се баве заштитом животне средине, туризмом,
планирањем простора, демографијом и наравно географијом, нама је суштински важно да за
теренски рад и истраживања која обављамо у граду Вршцу и на предивним Вршачким
планинама, имамо овакву једну базу која је прави драгуљ на овој локацији. Истраживања која
овде будемо радили, свакако ће бити на располагању локалној заједници, а Вршац има много
тога да понуди. Различиту врсту насељавања, дивну природу, структуру демографије,
економски развој, винарије, близу равница, а ми смо на брегу, Европска унија на неколико
километара… Дакле, много простора и могућности за истраживање и унапређење нашег рада,
задовољно је истакао професор Велимир Шећеров, декан Географског факултета.
Осим за Географски, овај објекат свакако ће бити интересантан и другим факултетима са
Београдског универзитета.
– Београдски универзитет се састоји од 31 факултета и 10 научних института и овај објекат ће
сигурно бити интересантан за многе од њих. Пре свега за студенте са природних наука, а
верујем интересантан и за Шумарски факултет због места на коме се налази. Заиста мислимо
да ово може да прерасте у научно – наставну базу и ми са наше стране дајемо подршку
Географском факултету, Јавно – комуналном предузећу „Други октобар“ и Граду Вршцу и
стављамо на располагање наше капацитете у помоћи израде планске и пројектне
документације, како бисмо што пре дошли до циља, нагласио је професор Дејан Филиповић,
проректор Београдског универзитета.
Линк за преузимање видеоматеријала:
